Tihi um

    Ovo je knjiga o dometima i ograničenjima uma, o odnosu uma i srca i načinima na koji se um može preobraziti i učiniti čistim i pouzdanim instrumentom duše.

    U odgovorima na pitanja o tipičnim problemima sa umom, kao što su napetost, strepnja, nezadovoljstvo, Šri Činmoj upućuje čitaoca da duboko unutar svog srca pronađe svetlost sopstvenog unutrašnjeg bića, odnosno duše, koja je jedina u stanju da trajno umiri, pročisti i preobrazi um.

    Slede odlomci iz knjige:

    U duhovnom životu, a posebno na našem putu, uvek nastojimo da se poistovetimo sa beskrajem i osetimo naše nerazdvojno jedinstvo sa njim. To je ono što srce može da učini. Um to ne može. Pretpostavimo da je um tik pred beskrajem. On će uzeti deo beskraja i podvrći ga ispitivanju. On će pokušati da vidi ima li u njemu nekakve rupe ili nesavršenosti. Srce, međutim, neće učiniti tako. Čak i ako vidi nesavršenost, srce će tu nesavršenost smatrati za svoju sopstvenu nesavršenost. Kad majka vidi nesavršenost svog deteta, zbog njenog jedinstva sa detetom ona oseća: "Njegova nesavršenost je moja nesavršenost." Kad bi majka koristila um, kad vidi sve nesavršenosti u detetu, ona bi proklinjala Boga i rekla: "O Bože, zašto si mi dao tako nevaljalo dete?"

Pitanje: Kako mogu da utišam svoj um? On je tako neiscrpan izvor pometnje da me odvlači od težnje.

Šri Činmoj: To je veoma lako. Od sada misli da nemaš um. On pripada nekom drugom. Znaš da malo dete, kad ima novac, hoće da ga potroši. Ali ono ne zna da li ga troši na dobru stvar ili na lošu stvar. A ako nema novca, ne može ga potrošiti na lošu stvar. Slično tome, molim te, oseti da nemaš um. Ako možeš sebe da navedeš da osećaš da nemaš um, onda ti um ne može dosađivati. Ako osećaš da nemaš um, onda on ne može uticati na tebe. Ako, međutim, osećaš da imaš um i da te on sve vreme muči, onda će te uvek mučiti. Kad se plašiš nečega, onda će te baš ta stvar nemilosrdno mučiti.

    Zato navedi sebe da osećaš da nemaš um, već da jedino imaš srce. Čim neka ideja uđe u tvoj um, oseti da tvoj um sa njom nema ništa. Kad ti um stalno dosađuje strahom, sumnjom i brigama, jednostavno reci da nemaš um. Ali kad osetiš nešto malo radosti, mira ili svetlosti unutar svog srca, odmah oseti da sa tim i te kako imaš veze. Ubedivši sebe da nemaš nešto, automatski ćeš se toga otarasiti.

    Možda ćeš se pitati kako možeš da živiš bez uma. Međutim, bez uma možeš živeti lako. Možeš živeti sa srcem i srce će sve učiniti za tebe. U duhovnom životu, najvažnija stvar je da se odučiš od svega čemu te je um naučio. Stvari koje su važne, stvari koje su prosvetljujuće, uvek će ostati u tvom srcu, iako um može pokušati da ih prigrabi.

    Ako imaš nešto dobro, pokušaj da se poistovetiš s tim. Ali ako imaš nešto loše, reci da to nemaš. Jednostavno, ako tako kažeš, život te nebožanske sile automatski će nestati. Ta vrsta samopotvrđivanja je krajnje dobra. Da bi se otarasio uma, jednostavno reci da ga nemaš. Ako ga nemaš, kako ćeš ga koristiti? Tada će se srce pobrinuti o tebi.

Pitanje: Kako možemo da prevaziđemo intelekt?

Šri Činmoj: Intelekt možemo da prevaziđemo samo ako nam je zaista stalo do nečeg beskrajno višeg nego što je intelekt, a to je intuicija. Samo ako naša ljubav prema jednoj stvari nadmaši našu ljubav prema nečem drugom, možemo prevazići onu drugu stvar. Ako je naša ljubav prema intuiciji, koja je direktni ulaz u istinu, veća od naše ljubavi prema intelektu, naravno da onda možemo da prevaziđemo intelekt.

    To je kao lestvica. Uzmimo prvu prečku kao intelekt, a drugu kao intuiciju. Ako smo zadovoljni prvom prečkom, nije neophodno da se penjemo više. Ali ako nismo zadovoljni prvom prečkom, onda ćemo svakako pokušati da se popnemo na drugu ili treću prečku. To zavisi od toga do koje prečke nam je najviše stalo. Moramo da znamo koju zaista volimo. Ako nam je stalo do intelekta, onda moramo da stojimo na prvoj prečki lestvice. Ako je intuicija ono do čega nam je stalo, popećemo se korak više.

Pitanje: Kako mogu da odem izvan nemirnih misli mog uma?

Šri Činmoj: Misli na more. Na površini mora su talasi i voda može da bude veoma uzburkana. Ali ako odeš na dno mora, ono je sasvim mirno i tiho. Na površini je sve nemir, ali ispod toga je sve mirno i tiho. Misli o umu kao o moru. Na površini je on pun misli, koje su kao talasi - neprekidno se kreću. Ali ako zaroniš dublje, vidiš da nema talasa, nema misli.

    Zemaljski ograničeni um je na površini pun misli i uznemirenosti. Ali u dubinama uma nema misli, on je sav tih i miran. Zato treba da odeš tamo. Kad si u umu - praznom, smirenom, tihom umu - možeš postići veliki broj stvari istovremeno, jer taj um nije ljudski um, već božanski um. Sve je došlo od božanskog, uključujući i um, telo i vital. Ali kad ti entiteti postanu obogotvoreni, biće beskrajno bolji nego što su bili pre nego što su obogotvoreni. Ljudski um još nije obogotvoren, ali su božanski um, prosvetljeni um i super-um obogotvoreni. Zato je prirodno da su oni nadmoćniji.

    Kao ljudsko biće, ja mogu da imam nešto - na primer hemijsku olovku - i Bog može da ima tu istu stvar. Iako je zovemo istim imenom, ona koju Bog ima biće beskrajno moćnija od ove koju imam ja, jer On ima beskrajno više sposobnosti od mene. Um koji mi sada koristimo, ljudski um, pun je sumnje, podozrenja i spoljašnje obrazovanosti. Ali duboko unutar nas, Bog koristi drugi um, koji je obogotvoren, prosvetljen i besmrtan. Taj božanski um ima u sebi čitav univerzum. Prostranost i beskraj su unutar tog uma, dok um koji zovemo svojim ne može da sadrži više od jedne misli. Ulazeći duboko unutar sebe, mi možemo da vidimo šta božanski um čini.

    Bog kontroliše božanski um unutar nas. Bog je zadovoljio božanski um i božanski um udovoljava Bogu. Mi pokušavamo da udovoljimo ljudskom umu, ali mi nismo u stanju da udovoljimo ljudskom umu i ljudski um ne može da udovolji nama. Svet misli, koji jedini hrani ljudski um, nikad nam ne može ugoditi i zadovoljiti nas. Mi neprekidno vidimo slabosti našeg ljudskog uma, a ljudski um takođe neprekidno vidi naše slabosti. Ali, božanski um, koji je došao direktno od Boga, uopšte nema slabosti, jer Bog sve vreme deluje u tom umu.

Pitanje: Kako možemo da znamo kada Svevišnji nadahnjuje um?

Šri Činmoj: Bićemo u stanju da znamo da Svevišnji nadahnjuje um kad opazimo da um ne sumnja, ne potcenjuje i ne nalazi nikome mane, već se samo širi i prosvetljuje, nalik na srce. Ako um ne osuđuje i ne nalazi mane, ako voli svet i spreman je da se ponaša kao božansko dete ne nalazeći mane svetu, ako služi svetu poput srca i deluje božanski na svaki način, tad možemo da znamo da ga je nadahnuo i odabrao Svevišnji.

Pitanje: Koliko je važna tišina u umu tokom naše meditacije i koja je najbolja tehnika da je postignemo?

Šri Činmoj: U našem unutrašnjem životu i u našoj meditaciji, tihi um je najveća neophodnost. Bez tog tihog uma, teško da ćemo napredovati. Ako na površinu iznesemo osobine srca - ljubav, posvećenost i predanost - tad sumnjajući um, nemirni um i um koji razdvaja ne može da pravi probleme. Ako iznesemo te kvalitete na površinu, prirodno je da će doći vreme kad ćemo reći: "Ispod časti mi je da obraćam pažnju na um." Ali u ovom trenutku, najbolje što možemo da učinimo je da navedemo um da oseća da je jedina stvar koju on želi i koja mu treba srce. Na taj način možemo da utišamo um.

    Kad živite u umu, dešavaju se dve stvari. Jedna je da se javlja sumnja, a druga je da imate osećaj inferiornosti. Ako sumnjate u Boga, nije važno. Ako sumnjate u mene kao duhovnog Učitelja, nije važno. Ako sumnjate u svog muža ili svoju ženu, nije važno. Ali ako sumnjate u sebe, kopate svoj sopstveni grob. Šta Bog čini ako sumnjate u Njega? On se smesta osmehne i kaže: "U redu, moja ćerka, ili moj sin, je Moja Večnost. Upotrebiću Moju Večnost-oružje i pobediti sumnju mog deteta." Ako sumnjate u mene, ja kažem da sam bespomoćan. Ali ako sumnjate u sebe ili u svoj duhovni život, bez obzira koliko vam Bog ili ja govorimo da to ne činite, vi tada mislite da nemate nikakvu sposobnost i postajete bespomoćni i bez nade. Zato, molim vas, ne sumnjajte u sebe. Ako to činite, nema spasenja.

Pitanje: Kako možemo da razlikujemo da li intuicija dolazi iz srca ili iz uma?

Šri Činmoj: Ako dolazi iz srca, lako ćete znati, jer će biti veoma ubedljiva. Um neće doći i mešati se. Pretpostavimo da dobijete poruku i izvršite je. Ako osećate: "Samo ako mi ta poruka donese uspeh, znaću da je ispravna", onda znajte da ona dolazi iz uma. Ali ako osećate da ste dobili unutrašnju poruku i da ćete je izvršiti bilo da vodi uspehu ili ne, onda možete da znate da ta poruka najuverljivije dolazi iz srca.

Pitanje: Šta najviše mogu da očekujem od mog uma?

Šri Činmoj: Najviše što možeš da očekuješ od svog uma je mentalno prosvetljenje, i da tvoj um prihvati tvoje srce. Srce je prihvatilo dušu za svog savetnika. Slično tome, um mora da prihvati srce za svog savetnika. Um nije prihvatio učitelja. On hoće da ostane svoj sopstveni učitelj. Ali njegov učitelj treba da bude srce. Zato je najbolje što možeš da tražiš od uma to da on prihvati blagosloveni savet srca. Najviše što možeš da očekuješ od uma je mentalno prosvetljenje. Prosvetljenje uma je krajnje važna stvar, a to prosvetljenje uma može se odigrati samo kad um zaista pođe srcu, srcu koje teži, i postane jedno sa srcem.

Pitanje: Kad pogledamo sasvim malu decu, ponekad ona izgledaju veoma prijemčiva. Izgledaju svesna, kao da je duša odmah tu. Možeš li da vidiš pravu univerzalnu svest u njima?

Šri Činmoj: Apsolutno! Posebno kad se dete smeši, mi vidimo sve u njemu. Kad je Šri Krišna bio dete, njegova majka je u njemu videla svemir. To nije preterivanje, to je apsolutno istinito. Lako se može videti svest duše u deci. Univerzalna Svest, Transcendentalna Svest je tu, u semenom obliku. Njen potencijal je tu. Potom ona proklija i postane biljka, malo drvo i na kraju ogromno banjan drvo. Potencijal, mogućnost, sve je tu. Ali problem je kako da se oni razviju kad se pojavi neznanje.

    Kod bebe uopšte nema uma. Ali posle pet ili sedam godina, um počinje da se razvija. Um hoće da razdvoji sve. On razdvajanjem stiče zadovoljstvo. Čim um počne da funkcioniše, on dobija ogromno ushićenje razdvajajući. Ako su tu dve stvari, um će ih smesta razdvojiti. Čak ako je tu samo jedna stvar, um stiče zadovoljstvo deleći tu stvar na pola. Nasuprot umu, srce stiče zadovoljstvo u jedinstvu. Ako živiš u srcu, dve stvari postaju jedna. Čak i ako vidi dve stvari, srce će nastojati da ih ujedini i oseti ih kao jednu.

Pitanje: Treba li da se koncentrišemo na srce da bi smo kontrolisali um?

Šri Činmoj: Možete da se koncentrišete na bilo šta: na srce, na sveću ili na bilo koji predmet. Ali ako se koncentrišete na plamen sveće, molim vas da osetite da između vas i plamena ne postoji ništa. Osetite da u vašem svetu težnje ne postoji ništa osim tog plamena. I dok se koncentrišete, osetite da se unutrašnji plamen penje visoko, više, najviše. Plamen sveće znači težnju. Kad gledate u plamen, pokušajte da osetite da težite, da nema misli - ničeg - u vama i oko vas.

    Ako se koncentrišete na sliku nekog duhovnog Učitelja, pokušajte da osetite duhovne i božanske osobine tog Učitelja. Inače, ta slika će za vas biti samo komad papira. Kad gledate u sliku, pokušajte da u jednoj tački osetite mir. Osetite da taj čovek ima mir i da je taj mir, i ništa drugo, ono što ćete vi imati.

    Tada, kad vam ništa ne dolazi na um, spremni ste za meditaciju. Osetićete more mira tik pred sobom. Ili plivate u moru mira ili neko plovi brodom, a vi ste u brodu koji vas nosi preko mora mira ka Zlatnoj Obali.