Božanski Heroj

Na duhovnom putu tragalac mora da pobedi svoje slabosti i neznanje sveta, da se uzdigne do prosvetljenja i da ispolji Boga na zemlji. Za to mu je potrebna nepokolebljiva hrabrost. Šri Činmoj kaže: "Pravi tragalac, iskreni tragalac, je božanski heroj, onaj koji meditira na Boga i čija se svest postepeno razvija do stepena kada svuda i uvek oseća Božje Prisustvo."

Izbor iz knjige:

Jednostavnost

Budi jednostavan, budi iskren,
Budi čist i budi ponizan.
Vrati se,
Vrati se još jednom
Osnovama tvog unutrašnjeg života.

     Imati jednostavnost znači trčati ka Bogu bez tame, briga i nečistote. Što idemo više, dublje, dalje u duhovnom životu, to ćemo jasnije videti da je Suština samo pesma jednostavnosti i ništa drugo. Bog je uvek jednostavan, ali mi mislimo da je On složen. Cela kosmička Igra je jednostavna, ali mi na nju gledamo iz drugog ugla, na nejasan način.

     Za nas je sve složeno, jer mi uvek koristimo um. Ne želimo da idemo pravom linijom. Ako je put jednostavan i prav, osećamo da je bezvredan. Ukoliko ne idemo vijugavim putem, mi ne dobijamo radost. Samo zbog toga što vrednujemo složenost, ne idemo sunčanom stazom, jednostavnom, pravom putanjom. Od samog početka života navikli smo da radimo stvari na veoma složen način, pa je jednostavnost za nas nešto najteže.

     Kad se dete rodi, majka troši mnogo novca kupujući mu najlepše i najskuplje stvari za odevanje. Ona želi da pokaže da je bogatija od komšija. Dete bi bilo jednako srećno i u jednostavnoj odeći, ali od samog početka ga uče da jednostavne stvari nisu dobre. Pa prirodno, kad odraste, dete ne mari za jednostavnost. Jednostavna osoba će imati samo ono što joj je potrebno i znaće razliku između onog što joj je potrebno i onog što želi. Mi osećamo da nam očajnički treba sve ono što želimo. Pokušavamo da posedujemo svet. Ali pre nego što u tome uspemo, na naše veliko iznenađenje, vidimo da svet već poseduje nas.

Ovaj svet nema ništa za tebe.
Iznenada, jednog dana ćeš početi da ideš
Sopstvenim putem.
Ni tvoj put neće imati ništa
Za tebe.
Konačno, počećeš da ideš Božjim Putem,
Jer to je jedini Put.

Kvalitet, a ne kvantitet

     Ostvarenje Boga ne zavisi od toga koliko sati meditirate. Zavisi od toga koliko intenzivno i duboko meditirate. Postoje mnoge priče o tome kako tragaoci imaju bolje rezultate kad meditiraju duševno i kad nisu koncentrisani na broj sati. Želim da ispričam jednu priču.

     Narada je bio veliki pevač i posvećenik Boga Višnua. Jednog dana se naduo od ponosa jer je bio Višnuov najdraži posvećenik. Bog Višnu je želeo da uništi njegov ponos, pa mu reče: "Želim da odeš u svet i da posetiš mog najdražeg učenika na Zemlji."

     Narada nije mogao da kaže naglas svom Učitelju, ali je u sebi osetio: "Tvog najdražeg učenika na zemlji? Ko je taj? Ko može da bude draži od mene?"

     Višnu reče: "U jednom selu postoji čovek, zemljoradnik, i on mi je krajnje posvećen. Želim da odeš i da ga posetiš."

     Narada ode u kuću tog zemljoradnika i ostade tamo nekoliko dana. Zemljoradnik je imao veliku porodicu, decu i unučiće. Nosio je na svojim plećima veliku odgovornost, ali rano ujutru, pre nego što bi pošao da obrađuje zemlju, izgovorio bi tri puta krajnje duševno ime Boga Višnua. Narada ga je pratio na njivu i video da u podne on opet tri puta krajnje duševno izgovara ime Boga Višnua. Kad se vrati kući, on opet ponovi Višnuovo ime tri puta i zatim počinje kućne poslove. Narada je dva-tri dana posmatrao duhovnost i dnevne meditacije zemljoradnikove.

    Kad se vratio Višnuu, Narada reče: "Kako možeš da kažeš da je taj zemljoradnik tvoj najdraži učenik? On samo tri puta ponovi tvoje ime ujutru, tri puta u podne i tri puta uveče. Ja ponavljam tvoje ime hiljadama i hiljadama puta tokom dana i činim to mnogo godina! Koliko godina ti se molim, meditiram na tebe i izgovaram tvoje ime da bih inspirisao ljude!"

     Višnu reče: "Divno, Narada. Sad sam žedan. Molim te, donesi mi čašu vode sa onog jezera."

     Narada pođe da donese vodu i tamo na jezeru ugleda prelepu devojku kako pliva. On se zaljubi u devojku i zaboravi da odnese vodu svom Učitelju. Oženi se devojkom i započe novi život. Imali su puno dece i u tome prođoše mnoge godine. U mestu gde je Narada sad živeo zavlada glad i njegova deca i žena pomreše. On zaplaka da ublaži svoju patnju: "O Gospode Višnu, spasi me, spasi me!"

     Višnu stade pred njega i reče mu: "Šta bi s mojom čašom vode?" i vrati ga u stvarnost.

     Višnu reče: "To je bila samo sitnica, da mi doneseš čašu vode. Ali u svetu neznanja i iluzije, ti si izgubio svu tvoju posvećenost, težnju, duhovnost - sve! Sad pogledaj tog zemljoradnika. On ima veliku porodicu, svakog dana nosi vrlo veliku odgovornost na svojim plećima, ali čak i tad, on ima vremena da misli na mene, da meditira na mene. Dao sam mu njegov posao da obrađuje zemlju, dao sam mu odgovornost da se brine o porodici. On ispunjava sve njegove porodične obaveze, ali i dalje ima vremena da misli na mene i da meditira na mene.  A kad sam tebi dao da uradiš nešto, ti si me odmah zaboravio."

     Neki ljudi se žale da nemaju vremena da meditiraju jer puno rade. Oni se zavaravaju. Ako zaista radite puno, božanski i uzvišeno, Bog će vam dati vremena. A ako radite s najvećom posvećenošću, u tom posvećenom radu dobijate dobrobit meditacije. Iz ove priče shvatamo da nije važno koliko sati meditiramo, već koliko duševno meditiramo. Želim da kažem da ako čovek zaista intenzivno traga, ako mu je Bog na prvom mestu u životu, on može lako da uskladi svoj spoljašnji život da bi stvorio vreme za meditaciju. Unutrašnja težnja ima beskrajno veću moć od spoljašnjih prepreka. Ako koristite vašu unutrašnju snagu, okolnosti se moraju povinovati vašoj unutrašnjoj težnji.

     Spoljašnje prepreke se lako mogu prevazići jer je unutrašnji život živi izraz beskrajne Moći.

Nije dovoljno, nije dovoljno,
Ako duhovnu lekciju
Učimo samo
Iz knjiga i od filozofa.
Ona se mora prevesti
U rednovu praksu,
Mora se živeti
U njenom iskonskom obliku.