Mogulski carevi

U ovoj knjizi Šri Činmoj oslikava život mogulskih careva iz duhovne perspektive, birajući nekad ozbiljne, nekad veoma šaljive anegdote iz njihovih života. Knjiga sadrži 73 poučne kratke priče iz života 

  Timura,     Babara,       Humajuna,         Akbara Velikog,       Đahangira,      Šah Đahana i    Aurangzeba.

Istorijske činjenice o ovim mogulskim carevima možete pogledati ovde.

U nastavku biramo za vas nekoliko priča iz poglavlja o Akbaru Velikom.

Napomena: Birbal je bio Akbarev najdraži ministar i savetnik.

Rastojanje između istine i laži

    Jednog dana Akbar upita Birbala: "Možeš li mi reći koliko je rastojanje između istine i laži? Koliko su daleko jedno od drugog?"

    Birbal odgovori: "To je rastojanje između oka i uha. Ono što vidimo okom je istina, a što čujemo uhom je samo ogovaranje, sama laž. Zato je rastojanje između istine i laži oko pet centimetara."

Što je moguće više i manje

    Birbal je imao malu kći koja je bila jako pametna, baš kao i njen otac.  Jednog dana, njegova kći je pošla sa njim u palatu i Akbar je, da bi se zabavio, upita: "Znaš li da pričaš?"

    Ona je bila samo malo dete, ali reče: "Da, znam kako da pričam puno i kako da pričam malo."

    Car reče: "Šta to znači? Kako da pričaš puno i kako da pričaš malo? Kako to radiš?"

    Devojčica odgovori: "Kad govorim sa starijima, govorim malo, a kad govorim sa mlađima, govorim puno."

    "Zašto to radiš?"

    Ministrova kći odgovori: "Od starijih učim. Kad njima govorim, govorim što je moguće manje, a slušam što više mogu. Ali kad govorim mom malom bratu, govorim što je više moguće, jer on ne zna ništa. Mora da uči od mene."

    To je bila dečja mudrost.

Četiri prvoklasne budale

    Jednom Akbar zatraži od Birbala da mu dovede četiri najveće budale na svetu. Tako sledećeg jutra Birbal poče da traži budale.

    Prva budala koju je video bio je jedan bramin. Ovaj je bramin trčao vrlo brzo noseći tanjir sa orasima, pirinčem i par drugih stvari. Kada ga ministar upita zašto trči, bramin odgovori: "Moja žena je upravo rodila sina i ja joj nosim ceremonijalnu hranu. Na žalost, dečak nije moje dete. Ali će njegov otac takođe biti tamo. Zato ću blagosloviti novopečene roditelje i bebu. Zato trčim."

    "Ah!", pomisli ministar, "našao sam prvu budalu" i reče braminu da pođe sa njim.

    "Ne, ne, ne! Ne mogu da pođem na dvor," pobuni se bramin. "Moram da vidim moju ženu."

    Birbal reče: "Ja sam carev ministar. Zapovest je careva da te dovedem." I pokaza mu svoje dokumente. Tako je ludi bramin morao da pođe u Akbarovu palatu.

    Na putu videše čoveka na konju. Na njegovim leđima je bio vrlo težak teret. Birbal ga upita: "Zašto nosiš taj teret na leđima?"

    Čovek odgovori: "Zato što je moj konj kobila koja će se oždrebiti. Ne želim da povredim jadnu životinju tako što će nositi tako težak teret, pa sam ga stavio na svoja leđa."

    Birbal reče: "Ako sediš na konju, težina će biti ista bez obzira na to da li je teret na tvojim leđima ili na konjskim." Ali čovek je insistirao da on nosi pola tereta na svojim leđima.

    Evo još jedne budale," reče Birbal u sebi i zapovedi ovom momku da pođe do cara.

    "Vaše Visočanstvo," objavi ministar kad su došli pred cara, "evo Vaših budala."

    "Tražio sam od tebe da mi dovedeš četiri budale, zar ne?" reče Akbar, "Gde su druge dve?"

    "Dve imam ovde," odgovori Birbal i ispriča njihova glupa dela caru. Zatim reče: "Treća budala Ste Vi, Vaše Visočanstvo. Ko je osim budale zainteresovan da vidi budale? Raduje Vas to što znate da u Vašem carstvu postoje strašne budale, dok bi mudar car voleo da zna ima li u njegovom carstvu mudrih ljudi. Pošto Vam budale pružaju zadovoljstvo, Vi takođe spadate među njih, jer svaka ptica svome jatu leti.

    A ja sam četvrta budala. Slušam Vaše lude zapovesti i traćim svoj dragoceni život izvršavajući ih. Jedino budala sluša zapovesti druge budale. Pa me to čini četvrtom budalom."