Srce svetog čoveka

Knjiga Šri Činmojevih kratkih drama koje na detinje jednostavan način uvode čitaoca u magični svet kraljeva i njihovih slugu, tragalaca, svetaca i mudraca, i kosmičkih bogova i boginja.

Iz knjige smo za vas odabrali dramu "Mudrac i kralj".
 

MUDRAC I KRALJ

PRVI ČIN

Lica: Mudrac; Kralj, mudračev učenik; Kraljev sluga

SCENA 1

(Mudrac i kralj zajedno.)

Kralj: O Guru moga srca i duše, molim te, reci mi kako mogu najbolje da ti ugodim?

Mudrac: Najbolje možeš da mi ugodiš, sine moj, tako što ćeš mi dozvoliti da sedim u podnožju mango drveta u tvojoj bašti. Tamo ima jedno mango drvo ispod koga želim da sedim svakog dana i meditiram bez uznemiravanja satima i satima. Ne želim da budem u tvojoj palati. Ona je tako puna buke, tako puna graje. Osećam da ću biti beskrajno srećniji u samoći. Da kažem istinu, biću srećan jedino ako me ostaviš da meditiram sam pod tim mango drvetom. A ti svakog dana možeš da dođeš da me vidiš, jednom ujutro i jednom uveče.

(Kralj dotiče stopala svog Gurua.)

Kralj: Dobro, Guru, tako ću učiniti. Svakog dana ću doći ujutro i uveče da dobijem tvoj daršan. I poslaću ti hranu tri puta dnevno. Molim te da me pozoveš kad god poželiš. Ja sam ti uvek na raspolaganju, o Guru.

SCENA 2

(Mudrac meditira ispod mango drveta. Drvo je puno zrelih mangoa. Jedan od kraljevih slugu želi da ubere plodove mangoa, pa gađa plodove kamenjem. Nekoliko kamenova pogađa mudraca, a nekoliko mangoa padnu na njega i povrede ga. Sluga u žurbi odnosi mangoe.)

SCENA 3

(Ubrzo zatim dolazi kralj i vidi da su ruke i noge njegovog Učitelja u modricama. Šokiran što to vidi, on počinje da plače.)

Kralj: O Učitelju, zašto me nisi zvao? Kako je to moglo da se dogodi? Kako si mogao toliko da patiš? Ko te je gađao kamenjem? Ko je mogao da učini ovako nešto mome Učitelju? To mora da je bio neki od mojih slugu. Molim te, reci mi. Poznaješ li ga? Ja ću ga ubiti.

Mudrac: Ne. Ja ga poznajem, ali neću ti reći ko je to.

Kralj: Zašto nećeš? Zašto nećeš?

Mudrac: On je kamenjem gađao mangoe, a ne mene. Mangoi su deca ovog drveta, ali drvo mu je oprostilo. Pogledaj, drvo je još uvek ovde: ono nije palo na njega. Drvo mu je oprostilo iako je odneo podosta mangoa. Ako drvo ima sposobnost da oprosti čoveku, pošto sam ja pobožan čovek, više biće, i ja bi takođe trebalo da imam tu sposobnost.

Kralj: O Guru, ako oprostiš mome slugi, on će nastaviti da se loše ponaša. Je li to u redu, reci mi, molim te, da se dozvoli da se zločinac izvuče bez kazne?

Mudrac: Ti možeš da ga nazivaš zločincem, ali za mene je on jedan neuk čovek. A opet, ja sam onaj koji je sedeo ovde dok je tvoj sluga bacao kamenje na mangoe. Ja sam mogao da odem odavde.

Kralj: Ti? Zašto bi ti otišao? Ti si moj Učitelj, ti si moje Sve. Ja sam kraj tvojih stopala. Otkud mu samo hrabrost da baca kamenje na mangoe dok ti sediš u podnožju drveta? Sad ću da se vratim u palatu i da naredim svim svojim slugama da dođu ovamo. I onaj koji je to učinio moraće da prizna. Ako ne prizna sam, otkriću tog lupeža na neki drugi način.

Mudrac: Pravi krivac je tvoj Guru. On je dopustio ovo neznanje. On je dozvolio tom čoveku da baca kamenje. Da sam mu rekao da prestane, on bi otišao. Ali, on je bio gladan, želeo je nekoliko slasnih mangoa i ja ga nisam sprečavao. Mogao sam da ga zamolim da se popne na drvo i ubere nekoliko mangoa, ili sam mogao da se sklonim, ali ja nisam učinio ni jedno ni drugo. Ako kažeš da je to njegova greška, ja kažem da nije, to je moja greška. Ja sam onaj koji mu je dozvolio da kamenjem gađa mangoe. Rezultat je da sam povređen. Zato, o kralju, nemoj da kriviš njega, ja sam pravi krivac. Ako osećaš da sam učinio pravu stvar time što sam mu oprostio, a trebalo bi da osećaš tako, onda hoću da ti kažem da sam tu dobru osobinu - praštanje - naučio od ovog drveta. I predajem tu osobinu praštanja tebi, kralju. Oprosti svome slugi. Zahvaljujući praštanju, međusobnom praštanju, mi postojimo na zemlji. Nema ničeg moćnijeg od praštanja. Kada je zločin u pitanju, praštanje je jedini lek. A kad je iskustvo u pitanju, hoću da znaš da sam kroz ovog slugu iskusio glad, iskušenje i pogrešno postupanje. Od neznanja ovog sluge ja sam zadobio jedno iskustvo. A od praštanja ovog drveta dobio sam uzvišeno iskustvo. Neznanje nas uči, znanje i praštanje nas uče. Neznanje nas uči kako da uništimo sebe, znanje i praštanje nas uče kako da izgradimo sebe, kako da unesemo sebe u svakoga, kako da postanemo jedno sa svakim, kako da postanemo univerzalno jedno.

(Kralj dotiče stopala svog Učitelja sa novom svetlošću, sa novom vizijom.)