Knjiga 8

Odabrane priče iz knjige "U zabavi uživam, prosvetljenje proučavam", deo 8.

"U zabavi uživam, prosvetljenje proučavam", deo 8, naslovna strana (1999.).

Poniznost svetog čoveka

            Bio jednom jedan sveti čovek koji je imao mnogo učenika. Njegovi učenici voleli su ga i obožavali iz dubine srca. Jednog dana, svetac je meditirao sam ispod jednog drveta. Dok je bio u dubokom transu, neki čovek mu priđe. Ovaj čovek bio je pun ponosa i oholosti. On šutnu svetog čoveka i naredi mu da ustane. Pošto se povratio iz transa, svetac ustade.

            Čovek mu stavi teško breme na ramena i reče: "Danas moje sluge nisu na raspolaganju. Meni je ispod časti da sam nosim ovo teško breme, zato ti moraš to da učiniš za mene. Jasno vidim da si ti jedan običan lenjivac. Samo spavaš ovde ispod drveta. Svejedno, platiću ti, pa posle možeš da kupiš sebi nešto za jelo."

            Sveti čovek poče poslušno da sledi čoveka i nosio je njegovo breme sve do kraja, do čovekove kuće. Čovek mu reče: "Sačekaj ovde dok se vratim. Onda ću da ti dam nešto para i hrane." I to govoreći, čovek uđe u kuću.

            Sveti čovek ostade da stoji ispred kuće, ne zato što je želeo novac, već zato što je bio jako umoran od nošenja teškog bremena, pa je morao da se odmori.

            U međuvremenu, učenici svetog čoveka počeli su da traže svog Učitelja. Nisu ga našli u njegovom uobičajenom položaju ispod drveta, pa su počeli da tragaju za njim ovde, onde, posvuda. Na kraju ga nađoše u susednom selu kako sedi kraj puta ispred velike kuće.

            Upitaše ga: "Učitelju, šta radiš tu?"

            Baš u tom trenutku, vlasnik kuće se pojavi na vratima i reče: "Hej, ljudi, šta radite ovde ispred moje kuće? Ovaj čovek je moj sluga. Upravo je nosio teško breme za mene i dobro se pokazao."

            Kad učenici čuše ove reči, razbesneše se i skočiše da ga napadnu. Sveti čovek povika: "Šta to radite? Šta to radite? Ne dirajte tog čoveka! Bog je želeo da razvijem više poniznosti. Zato sam radosno nosio njegovo breme. Bog je želeo da blistam sjajno, sjajnije, najsjajnije. Na žalost, ja nisam fizički jak, pa sam sad potpuno iscrpljen. Ali za nekoliko minuta povratiću snagu, pa možemo da se vratimo zajedno."

            Iako je čuo ove ponizne i samilosne reči svečeve, oholi čovek ne pokaza kajanje. Svečevi učenici mu rekoše: "Ti si stvarno prava bitanga. Samo zato što smo poslušni Učitelju, proći ćeš bez batina. Ali mogao si i gore da prođeš."

            Čovek se preplaši i pobeže u kuću. Svetac reče svojim učenicima: "Deco moja, Bog je želeo od mene da danas nešto naučim, ali izgleda da vi ne želite da mi dozvolite da to naučim."

            Jedan učenik odgovori: "Oprosti nam, Učitelju. Bog je možda želeo da ti nešto naučiš, ali istovremeno mi smo takođe sigurni da je Bog želeo da mi ovom nevaljalcu održimo lekciju. Bog deluje u tebi i kroz tebe na jedan način, a u nama i kroz nas na drugi način. To je filozofija kojoj si nas učio. Molim te, oprosti nam."

            Učitelj se nasmeši svojim učenicima. Šta je drugo jadni Učitelj mogao?

Praktikuj ono što propovedaš

             Bio jednom jedan briljantan student po imenu B. M. Jednog dana on i njegove kolege polagali su ispit iz engleskog jezika. Učitelj je dežurao i šetao gore-dole. U jednom trenutku, učitelj primeti da je B. M.-u ispala olovka na pod. Učitelj je smesta podiže i vrati je B. M.-u. Student nastavi da piše.

            Učitelj upita: "Kako to da mi se nisi zahvalio?"

            Učenik odvrati: "Zašto da se zahvalim?"

            Učitelj nije mogao da veruje svojim očima i ušima, jer ovaj student je uvek bio izuzetan po ponašanju i etiketi. Upita ga: "Kako to da se danas ponašaš tako nebožanski? Do danas si mi pokazivao samo tvoju božansku prirodu."

            Učenik reče: "Gospodine, Vi ste nas uvek učili da smesta pomažemo drugima kad im je pomoć potrebna i da nikad ne očekujemo nagradu, pa čak ni 'hvala'. Jedino tad, rekli Ste, Nebeski Otac će nas moćno blagosloviti."

            Učitelj smesta zaplaka od radosti i reče studentu: "Tako sam ti zahvalan i ponosan na tebe što si mi pomogao da praktikujem ono što propovedam."

Frenklinova cena

            Ovo je priča o Bendžaminu Frenklinu. On je bio zanimljiv čovek.

            Jednom jedan mladić uđe u Frenklinovu knjižaru i poče da razgleda knjige. Posle podužeg vremena, izabra knjigu koju je želeo da kupi. Onda upita prodavca koliko knjiga košta. Prodavac reče: "Jedan dolar."

            Kupac reče: "Cena je previsoka. Možete li da pitate šefa? On je u drugoj prostoriji, kod mašina za štampu. Možda će on sniziti cenu."

            I tako Frenklin dođe i mladić ga upita koliko košta knjiga. Frenklin odgovori: "Dolar i četvrt."

            Kupac reče: "Vaš prodavac je rekao dolar, a vi kažete dolar i četvrt? Molim Vas, budite ozbiljni i kažite mi cenu."

            Ovog puta Frenklin reče: "Dolar i po."

            Mladić upita: " Zašto nastavljate da dižete cenu? Molim Vas, uozbiljite se!"

            Frenklin reče: "Ja sam ozbiljan. Zar ne vidite da zbog vas gubim vreme? Cena knjige je jedan dolar. Ali zbog mog izgubljenog vremena cena mora da raste."

            Mladić shvati i kupi knjigu za dolar i po.

Izbor i prevod: Dejan Maksimović