Knjiga 2

Odabrane priče iz knjige "U zabavi uživam, prosvetljenje proučavam", deo 2.

"U zabavi uživam, prosvetljenje proučavam", deo 2, naslovna strana (1997).

Put do najvišeg Neba

            Beše jednom jedna grupa duhovnih tragalaca koji su se sastajali da se mole i meditiraju zajedno. Svi bejaše dobro poodmakli na putu ka spoznaji Boga. Svi su imali jedan zajednički cilj - da odu na najviše Nebo kad napuste telo. I tako su se molili i molili Bogu da im dozvoli da odu na najviše Nebo.

            Jednog dana tragalac koji beše najnapredniji od njih reče ostalima: "Sad ću da uđem u moju najvišu meditaciju i da vidim kako možemo da dođemo do najvišeg Neba. Možda dobijem neku unutrašnju poruku koja će nam pomoći da brže napredujemo."

            I tako tragalac zaroni duboko u pokušaju da otkrije najkraći put do cilja. Iznenada ispred sebe ugleda prelepu boginju. On se pokloni i reče: "Tragam za načinom da dosegnem najviše Nebo. Moji prijatelji i ja molimo se i meditiramo već mnogo godina. Kad umremo, voleli bi smo da odemo na najviše Nebo. Postoji li neki specijalan način da se tamo najbrže stigne?"

            Boginja dade tragaocu jednu mantru i uputi ga da ponavlja taj određeni stih mnogo puta. Onda reče: "Sad idi i daj ovu sloku svojim prijateljima. Neka je nauče od tebe i praktikuju svakog dana. Ja ne želim da samo ti odeš na najviše Nebo."

            Pošto je završio sa meditacijom, tragalac ispriča mantru svojim prijateljima i zajedno je ponoviše bezbroj puta. Svi su bili izuzetno zadovoljni mantrom i preklinjaše naprednog tragaoca da im kaže kako je došao do nje. Ali tragalac je ćutao, tako da svi zaključiše da je mantru dobio iznutra, te nije želeo da sebi pridaje zasluge. Prijatelji mu rekoše: "Ti si tako skroman, tako dobar. Pošto si napredniji od nas, mi osećamo da ti je tvoja duša dala ovu poruku. Zato nećeš da nam kažeš. Tvoja skromnost ti ne dozvoljava." Tragalac nastavi da ćuti.

            Prođoše mnoge godine. Jedne večeri tragaoci su meditirali zajedno, kad se ista biginja ukaza. Ovog puta svi su mogli da je vide. Ona reče: "Svi ste se molili i meditirali mnoge duge godine ovde na zemlji. Sad je došlo vreme da ostavite svoje fizičko postojanje za sobom i odete na Nebo. Ja sam ovde da vam pokažem put."

            Boginja priđe svakom tragaocu pojedinačno i pokaza mu kako da se uspne do Neba. Na kraju dođe do naprednog tragaoca. Ali umesto da mu pokaže vrata Neba, boginja reče: "Ti si tako nezahvalan! Tebi neću da dozvolim da ideš sa prijateljima. Zašto im nisi rekao da sam ti ja dala mantru? Dozvolio si im da veruju da si je dobio duboko iz sebe. Postao si tako pun ponosa!"

            I boginja iznenada nestade. Napredni tragalac shvati da ne može na najviše Nebo iako su svi njegovi prijatelji već bili tamo. Avaj, bio je primoran da počne od početka, da ponavlja mantru koju ga je boginja naučila davno, tako davno.

Penzionisani oficiri

            Četiri penzionisana oficira imadoše običaj da se sastanu i diskutuju o slavnim avanturama iz svoje mladosti i da se hvale svojom hrabrošću i herojskim delima. Jedno popodne, dok su ćaskali uz čaj, jedan od oficira ispriča kako se tokom jedne bitke sukobio sa neprijateljskim vojnikom i odsekao mu obe noge.

            Drugi oficir reče kako je on imao isto takvo iskustvo, samo što se on našao licem u lice sa dvojicom neprijatelja, pa je morao da odseče četiri noge.

            Treći oficir upita: "A zašto ste im sekli noge? Zar nije bilo bolje da im odsečete glave?"

            Četvrti oficir, koji je sve do tad ćutao, iznenada progovori. "Stop, stop, stop!" reče on. "Nisu imali šanse. Ja sam već bio odsekao glave toj trojici neprijateljskih vojnika pre nego što su se ovi navodni heroji pojavili!"

"U zabavi uživam, prosvetljenje proučavam", deo 2, zadnja korica (1997).

Izbor i prevod: Dejan Maksimović