Vizionarsko nebo Kalifornije

Sledeće predavanje o samoprevazilaženju, Šri Činmoj je održao davne 1978. godine, a prevodimo ga iz zbirke Šri Činmojevih predavanja na univerzitetima Kalifornije sedamdesetih godina prošlog veka The Vision-Sky of California (Vizionarsko nebo Kalifornije).

Samoprevazilaženje

    Za čime mi ljudi čeznemo? Mi čeznemo za samoprevazilaženjem. Šta nam je zapravo potrebno? Potrebno nam je samoprevazilaženje. U običnom ljudskom životu, obična ljudska bića žele nešto, a da im to zapravo nije potrebno. S druge strane, možda im je nešto potrebno, a oni to ne žele. Svi smo mi ovde tragaoci. Svima nam je potrebno samoprevazilaženje i u isto vreme žarko čeznemo za njime.

    Samoprevazilaženje nam donosi poruku sreće. Srećni smo kad ispunimo sebe na svoj sopstveni način. Ali kad ispunimo sebe na Božji sopstveni Način, tad smo beskrajno srećniji. Kad ispunimo svoje samonametnute dužnosti, radosni smo. Ali postoji nešto što se zove Dužnost koju nam je Bog namenio. Kad ispunimo Dužnost koju nam je Bog namenio, beskrajno smo radosni. Dužnost koju nam je Bog namenio jeste da damo ono što jesmo. Ono što jesmo je naša težnja, naš unutrašnji vapaj, a ono što dajemo je naš život posvećenosti. U našem večno prevazilazećem samodavanju, mi rastemo u Boga. Samodavanje je vesnik Bogopostajanja, a jedino u Bogopostajanju može se naći istinska sreća.

    Samoprevazilaženje nam pruža radost u beskrajnoj meri. Kad prevazilazimo sebe, mi se nenadmećemo sa drugima. Ne nadmećemo se sa ostatkom sveta, već se u svakom trenutku nadmećemo sa sobom. Nadmećemo se sa našim ranijim postignućima. I svaki put kad prevaziđemo svoja ranija postignuća, dobijamo radost.

    Mi procenjujemo naš sumnjajući um i procenjujemo naše požrtvovano srce. Koliko smo daleko od sumnjajućeg uma, ili koliko smo prosvetlili svoj sumnjajući um, ili koliko negujemo prijemčivost u najskrivenijim dubinama svog srca - to pokušavamo da procenimo. U svakom trenutku vidimo koliko smo prevazišli sebe odmeravajući sposobnosti koje već imamo.

    Postoji mnogo načina da prevaziđemo sebe, ali dva su osnovna - način poniznosti i način svesnosti. Mi pokušavamo da negujemo poniznost, istinsku i duševnu poniznost. Samo kroz poniznost stičemo moć prijemčivosti. Kad imamo moć prijemčivosti, tad se Mir, Svetlost i Blaženstvo u beskrajnoj meri spuštaju odozgo i bez teškoća možemo da otelovimo ove božanske osobine.

    Moramo biti svesni našeg Izvora koji je preplavljen Svetlošću i Blaženstvom. Kad smo u iskušenju da učinimo nešto nebožansko, ako možemo biti svesni svog Izvora - koji je sav Svetlost i Blaženstvo - dobićemo unutrašnju poruku koja će nas sprečiti da učinimo pogrešno delo. Ako smo svesni svog Izvora, osetićemo da je ispod naše časti da se valjamo u zadovoljstvima neznanja, osetićemo da je ispod naše časti da plivamo u moru tame. To je ono što dobijamo od stalne svesnosti i to je jedini način na koji možemo uspostaviti slobodan pristup svojoj vlastitoj božanstvenosti i najvišem blaženstvu. I tako, da bi smo postigli samoprevazilaženje, ili ćemo hodati putem istinske poniznosti, ili ćemo hodati putem svesnosti.

    Prevazilaženje je zadovoljstvo, a zadovoljstvo i savršenstvo idu zajedno. Zadovoljstvo i savršenstvo su lice i naličje istog novčića. Isto tako, savršenstvo i sreća idu zajedno. Ako postanemo savršeni, srećni smo. A u isto vreme, kad smo srećni, duševno srećni, mi rastemo u plodno savršenstvo.

30. septembar 1978., 20:00
Bakersfield State University
Bakersfield, California