Kroz kratke duhovne eseje i odgovore na pitanja tragalaca Šri Činmoj u ovoj knjizi govori o sledećim temama:
- šta je to težnja
- skromnost i služenje čovečanstvu
- poraz na duhovni način
- i mnoge druge teme ...
Knjiga je prvi put izdata 1976. godine. Još uvek nije prevedena na naš jezik.
U nastavku prevodimo za vas Šri Činmojev uvod i nekoliko izabranih tekstova iz knjige.
Vrt inspiracije i listovi težnje
Autorov uvod
Ako želiš najbrže da napreduješ, prva stvar koja je neophodna je normalan, uravnotežen život. Ludaci čine razne stvari, ali ti ne smeš da činiš ništa nenormalno. Ti si aspirant, tragalac. Ti ne možeš da činiš stvari koje čine poremećeni i ludi ljudi.
Velika je razlika između tragaoca i čoveka koji ne teži. Krajnji cilj tragaoca je da spozna Boga. Ako je tvoj cilj da spoznaš Boga i ako želiš najbrže da napreduješ, onda je jednostavnost prva stvar koju moraš da imaš u životu. Ako osećaš da nemaš dovoljno jednostavnosti, onda moraš da je odgajaš.
Nakon jednostavnosti, moraš da imaš iskrenost. Ako osećaš da nisi iskren prema sebi ili prema Bogu, onda smesta moraš da postaneš iskreniji. Postepeno moraš da postaneš apsolutno jednostavan i apsolutno iskren u životu.
Posle jednostavnosti i iskrenosti dolazi ljubav. S vremenom ćeš shvatiti da ljubav koju sad osećaš prema Bogu nije dovoljna. Ne kažem da uopšte ne voliš Boga. Samo treba da imaš više ljubavi prema Bogu. Treba da imaš više svega. Treba da imaš više jednostavnosti, više iskrenosti, više ljubavi, više posvećenosti i više predanosti.
A onda će doći dan kad će ovakvo merenje prestati. Neće više biti poređenja: puno, više, najviše. Bićeš jednostavno potpun. Tvoja jednostavnost će biti potpuna. Tvoja iskrenost će biti potpuna. Tvoja ljubav će biti potpuna. Tvoja posvećenost će biti potpuna. I tvoja predanost će biti potpuna. Kad budeš potpun, tada ćeš najbrže napredovati.
Inspiracija i težnja
Težnja nije ništa manje od Božje Samilosti. Božja Samilost nije ništa manje od Božjeg Zadovoljenja. Božje Zadovoljenje nije ništa manje od Božjeg Savršenstva. Samilost postaje Stvarnost, Stvarnost postaje Zadovoljenje, Zadovoljenje postaje Savršenstvo. Ono što zovemo težnjom jeste Bog Samilost u nama i za nas.
Tvoja želja kaže ti da svet mora da bude kraj tvojih stopala. Tvoja težnja kaže ti da svet ne mora da bude kraj tvojih stopala - jedino ti moraš da budeš tamo gde Bog želi da budeš. Ako Bog želi da budeš na dnu drveta stvarnosti, onda ćeš biti tamo. Ako Bog želi da budeš na vrhu drveta, bićeš tamo. Težnja je Božje Zadovoljenje u nama. Ugađati Bogu na Božji sopstveni Način jeste prava težnja.
Pitanje:
Postoji li duhovan način da se bude poražen od nekoga?
Šri Činmoj:
Kad si poražen, ako imaš stav divljenja, onda je tvoje divljenje automatski kao magnet. Privlačiš u svoj sopstveni sistem kvalitete kojima se spolja diviš. Spolja možeš da pokažeš da je ono što on ima neprihvatljivo, ali iznutra osećaš da je to nešto što ti treba. Na taj način divljenje samo po sebi igra ulogu magneta. Kad se nekome diviš, automatski dobijaš nešto od njega.
Divljenje na fizičkom planu znači da si zaboravio šta ti imaš. Kad osećaš da može da postoji nešto bezgranično, onda zaboravljaš da ti sam imaš ograničenja. Zaboravljaš da je osobina kojoj se diviš kod nekog drugog takođe ograničena. Ceniš neograničenu svesnost u njemu, a on saoseća s tobom jer i on sam oseća da mu je bezgranična svesnost potrebna.
U ovom svetu svako se oseća srećnim kad je tražen i potreban. Kad bezgranična svest oseća da je želimo, ona nam se približava. Kad oseća naročitu pažnju ili kad oseća da je nekoj osobi više ostalo do nje nego drugima, ona prirodno oseća da će Bogu biti više stalo do te osobe. Ovde je bezgranična svesnost poput sunčeve svetlosti. Sunčeva svetlost je tu za svakog, ali samo ako želimo da je koristimo ona može da nam dođe i bude na usluzi. Ako nam nije potrebna, zašto bi nam dolazila?
Pitanje:
Kako možemo da živimo s više skromnosti?
Šri Činmoj:
Možemo da živimo s više skromnosti ako znamo šta možemo da ponudimo kad postanemo zaista skromni. Kad postanemo zaista skromni, nudimo više naše sposobnosti, božanskosti i stvarnosti. Jedino tako što ćemo postati skromni možemo postati ono što zaista jesmo. Postajemo korisniji, možemo više pomoći čovečanstvu.
Pogledajmo drvo. Kad drvo nema plodova, ono samo stoji visoko i uspravno. Ali kad drvo ponese plodove, ono se saginje. Prisustvo plodova znači svetlost i hranu. Cenimo li, divimo li se drvetu koje ne želi da nam ponudi plodove? Slično tome, kad imamo plodove kao što su Mir, Svetlost i Blaženstvo, mi se jednostavno spuštamo do čovečanstva koje teži. Kad težeće čovečanstvo prihvati naš Mir, Svetlost i Blaženstvo, postajemo korisni za čovečanstvo.
Skromnost moramo da posmatramo kao božanski i vrhunski poklon. To je nešto što moramo da ponudimo čovečanstvu. Moramo da osećamo da je skromnost naše posvećeno jedinstvo sa čovečanstvom. Ako skromnost prihvatimo u najvišem i najčistijem smislu, onda možemo da postanemo zaista ponizni. Poniznost ne znači dodirivati nečija stopala, ne. To je nešto što mora da se podeli sa ostatkom sveta. To je Božji život u nama. Što se više uspinjemo, naše obećanje Svevišnjem u čovečanstvu postaje sve veće. Što više Svetlosti primamo zahvaljujući našoj vrlini skromnosti, to više moramo da ponudimo čovečanstvu.
Opet, moramo da znamo da postoji samo jedan način da se postane skroman i to je da vidimo šta se dešava nekome kad vidi, dosegne i izraste u Svetlost. Zadržava li on svu tu Svetlost samo za sebe? Ne. On je deli sa ostatkom sveta. A dok je deli, svet biva nahranjen, svet biva ispunjen.
Prevod: Dejan Maksimović