Meditacija

   U ovom fundamentalnom udžbeniku meditacije Šri Činmoj objašnjava šta je meditacija, kakva je veza između koncentracije, meditacije i kontemplacije, šta je to ostvarenje Boga, preporučuje praktične vežbe koncentracije i meditacije, objašnjava kako bi trebalo razumeti duhovna iskustva i odgovara na mnoga druga pitanja koja muče kako početnika na duhovnoj stazi, tako i iskusnog aspiranta. Knjiga je prevedena i izdata u preko trideset zemalja sveta. Kod nas knjigu možete kupiti u knjižarama ili potražiti u biblioteci. Poslednje, četvrto izdanje izgleda ovako:

   U nastavku citiramo poglavlje iz knjige Meditacija u kome Šri Činmoj odgovara na pitanje:

Da li je meditacija praktična?

    "Kažemo da je neko praktičan kad u svom spoljašnjem životu čini pravu stvar u pravo vreme. On misli i deluje na poseban način da ga drugi ne bi obmanuli, i njegov spoljašnji život glatko teče. Ali, bez obzira koliko smo promućurni, koliko smo iskreni ili koliko smo svesni, ponekad smo u svom spoljašnjem životu na gubitku. Ne znamo šta da kažemo. Ne znamo šta da uradimo. Ne znamo kako da se ponašamo. Ili, uprkos tome što govorimo i činimo pravu stvar, sve ide naopako. Mi iskreno želimo da učinimo nešto ili postanemo nešto, ali ne možemo da to postignemo.

    Zašto se to dešava? Dešava se zato što je naša spoljašnja sposobnost uvek ograničena našom ograničenom unutrašnjom svešću. Ali, ako smo praktični u svom unutrašnjem životu - to će reći, ako se molimo i meditiramo - onda ćemo imati bezgraničnu unutrašnju svesnost. Onaj ko ima unutrašnju svesnost, ima slobodan pristup beskrajnoj istini i večnoj radosti, i on lako može da upravlja svojim spoljašnjim životom.

    Unutrašnji život neprekidno nosi poruku istine i Boga. Gde je istina, tu je seme. Dozvolimo semenu da proklija i postane drvo. Kad drvo donese plod, videćemo kako se sposobnost unutrašnjeg sveta ispoljava u spoljašnjem svetu. Mi uvek rastemo iznutra, a ne spolja.

    Bez obzira šta govorimo ili šta činimo u svom spoljašnjem životu, mi se ne približavamo svetlosti istine. Ali, ako najpre meditiramo, a potom delujemo i govorimo, onda činimo i postajemo ono pravo. Unutrašnji život i unutrašnja stvarnost moraju da vode spoljašnji život - a ne obrnuto. Životni dah spoljašnjeg života mora da dođe od unutrašnjeg života. Unutrašnja stvarnost mora da uđe u spoljašnji život - samo tada možemo biti zaista praktični u spoljašnjem životu.

    Meditacija ne znači da se samo mirno sedi pet ili deset minuta. Ona zahteva svesni napor. Um se mora učiniti mirnim i tihim. Istovremeno, on mora da bude na oprezu, kako ne bi dozvolio nikakvoj ometajućoj misli ili želji da uđe. Kad možemo da svoj um učinimo mirnim i tihim, osetićemo da nova tvorevina sviće u nama. Kad je um prazan i smiren, i kad čitavo naše postojanje postane prazna posuda, naše unutrašnje biće može da prizove beskrajni mir, svetlost i blaženstvo da uđu u tu posudu i napune je. To je meditacija.

    Duša svake osobe ima svoj način meditacije. Moj način meditacije neće odgovarati vama, a vaš način meditacije neće odgovarati meni. Ima mnogo tragalaca čija meditacija ne donosi plod, jer oni ne praktikuju meditaciju koja je ispravna za njih. Ako nemate duhovnog Učitelja koji može da vas vodi, onda morate da uđete duboko u sebe i dobijete svoju meditaciju iz najdubljih kutaka svog srca.

    Morate da uđete duboko, duboko unutra i vidite da li dobijate neki glas ili misao ili ideju. Onda morate da uđete duboko u taj glas ili misao i vidite da li vam oni daju osećanje unutrašnje radosti i mira, gde nema pitanja ni problema ni sumnji. Samo kad dobijete takvu vrstu osećanja, možete da znate da je glas koji ste čuli pravi unutrašnji glas koji će vam pomoći u vašem duhovnom životu."