Devadas

Indija i svetkovina njenih čuda

Dođite i uživajte!

Deo 5

Tradicionalne indijske priče o Devadasu

Tradicionalne indijske priče o Devadasu, naslovna strana.

U nastavku jedna izabrana priča iz knjige...

OVO JE MOJA POSLEDNJA OPOMENA

            Kad je Ramdas bio još dečak, on i njegov Guru, Devadas Maharađ, jedne noći su odvojeno meditirali na različitim mestima. Te noći je vejao sneg i bilo je jako hladno. Svakome od njih je gorela vatra, da bi ih grejala. Ramdas je meditirao nekoliko sati, a onda je zaspao. Kad se probudio, video je da mu se vatra sasvim ugasila. Na smrt se uplašio, jer je znao da će se njegov Učitelj razljutiti ako ode kod njega po nekoliko ugaraka. Ali istovremeno nije  mogao ni da podnese hladnoću. Naposletku je skupio hrabrost i pošao Učitelju da uzme nekoliko ugaraka.

            Devadas Maharađ je izašao iz transa i nemilosrdno izgrdio Ramdasa. "Ko je tražio od tebe da napuštaš roditelje i porodicu, ako ti je spavanje toliko važno u životu?", vikao je. "Ovo je moja poslednja opomena. Ako ikad ponovo zaspiš onda kad bi trebalo da meditiraš, nećeš više biti moj učenik. Ne zaslužuješ da budeš moj učenik."

KOMENTAR:

            Duhovnost podrazumeva disciplinu. Disciplina podrazumeva svesno napredovanje. Svesno napredovanje podrazumeva prevazilaženje prirode. Čovekovo prevazilaženje njegove prirode znači da je svestan svog besmrtnog Sopstva radi Božjeg Zadovoljenja na Božji sopstveni Način.

            Disciplina je uvek neophodna, posebno na početku tragaočevog duhovnog poduhvata. Danas nešto nazivamo disciplinom, a sutra ćemo to isto zvati prirodnom i spontanom navikom. Današnje kretanje unapred dovodi nas do sutrašnjih vrata. Kad jednom budemo pred tim vratima, ne moramo čak ni da pokucamo na njih. Božanski Vlasnik nam iznutra otvara vrata i potom nas uvodi unutra, da bi nas upoznao sa tri najvažnija prijatelja: Lepotom Večnosti, Blaženstvom Beskraja i Svetlošću Besmrtnosti.

Tradicionalne indijske priče o Devadasu, zadnja korica.

Prevod: Nada Matasić