Aforizmi

     U svojim ranijim stvaralačkim godinama, uglavnom 60-tih i 70-tih godina 20. veka, Šri Činmoj se u poeziji oslanjao na klasičnu Zapadnu poetsku formu: njegove poeme iz ovog perioda su duže, često imaju nekoliko strofa u kojima se tema lagano uvodi, razrađuje i dovodi do zaključka. U kasnijim godinama, Šri Činmoj počinje da piše kraće poeme koje jezgrovitije, koncentrisanije izražavaju ideju, misao, osećaj. Kao da nema vremena ni reči za gubljenje, Šri Činmoj saopštava ideju u dva-tri stiha poput kratkog aforizma ili molitve i odmah prelazi na novu temu, na novi aforizam, na novu molitvu.  Poznavaoci Šri Činmojevog dela zato dele njegovu poeziju u poeme i aforizme. Ove dve forme se, međutim, u nekim delima često toliko prepliću, da je praktično nemoguće povući liniju i reći: ovo je zbirka poema, a ovo zbirka aforizama. Ako u narednim delima pronađete razloga da se ne složite s editorom ovih stranica koji ih je svrstao u aforizme, verovatno ste u pravu.  Svejedno uživajte u poeziji-aforizmima koji su pred vama:

• Sedamdeset sedam hiljada stabala služenja
• Molitve duše i tela
• Molitve težnje
• Oko Božje Milosti
• Trka na 3100 milja 2007.
• Svakodnevno cvetanje
• Danas
• Moje veče se spušta
• Sutrašnja zora
• Pouzdanje i iskrenost
• Svaki dan nova šansa
• Ulični prosjak
• Telefonske molitve
• Šezdeset tri
• Izabrani aforizmi
• Novi Milenijum